Had protiv Zevsa – Bitka za Olimp | Uzdizanje odlomak | Had, Zevs, Olimp, grčka mitologija, Uzdizanje, epska fantastika, bitka za Olimp, odlomak iz knjige

Šta se dešava u ovom delu priče

Nakon susreta sa Zevsom, Had se povlači u podzemlje, gde u tišini kuje plan za osvetu. Njegove sluge na Zemlji ostaju skrivene i neprimetne, čekajući trenutak kada će ponovo delovati.

Taj trenutak dolazi u noći kada se svet priprema za slavlje. Dok ljudi širom planete dočekuju Novu godinu, nesvesni opasnosti koja im se približava.

Had okuplja svoje sledbenike i daje im jasan zadatak: da u isto vreme napadnu različite delove sveta i poseju haos među smrtnicima. Dok oni izvršavaju njegov plan, on se sprema za mnogo veći sukob – obračun sa svojim bratom Zevsom i borbu za vlast nad Olimpom.

Odlomak iz knjige

Baklje su tinjale na zidovima palate, bacajući duguljaste senke po kamenom podu. Zevs je umornim koracima prišao stolu, bol u grudima nije popuštala. Posegao je za peharom s nektarom – pićem bogova, lekom za sve. Brzo ga je iskapio, oslanjajući se na ivicu stola, ali bol je i dalje bila tu. Frustriran, uzeo je bokal s vinom i natočio sebi još jedan pehar. U tom trenutku, trgnuo se i podigao pogled ka vratima, kao da je osetio nečije prisustvo. No, u palati je bio sam. Pucketanje baklji bio je jedini zvuk u tišini. Pogled mu je pao na prazan pehar. U trenutku nadahnuća, nasuo je vino i u drugi pehar, a zatim ga gurnuo preko stola. Zaustavio se tik uz ivicu.

Tada se, iz senke, pojavio Had. Skidao je šlem nevidljivosti, a zatim ga nehajno spustio na sto. Pored njega, naslonjene na ivicu, blistale su vile sa dva zuba. Seo je u stolicu s istim onim opuštenim stavom koji je Zevsa uvek izluđivao. Uzeo je pehar i nazdravio, osmehujući se. Zevs ga je posmatrao – Had je izgledao mlađe nego ikada, dok su godine i teret vladavine nagrizale Zevsovo sopstveno telo.

„Gde je tvoja lepa kraljica?“ - upita Had nehajno, pijuckajući vino. Zevs je pogledao ka prostoriji za spavanje, ali nije odgovorio. „I dalje je pored tebe, čak i nakon svih tvojih… nestašluka. To je prava retkost“ - Had se podrugljivo osmehnuo. Zevs je ćutao. Znao je šta se dešava.

U tom trenutku, vrata se naglo otvoriše. Hera je utrčala, lica prebledelog od straha.

„Baš lepo od tebe što si nam se pridružila!“ - Had joj se obratio kao starom prijatelju, podižući pehar u znak pozdrava.

„Odlazi!“ - Zevsov glas bio je oštar i odlučan.

„Ne, ostaću sa tobom!“ – Hera nije odstupala.

„Idi, sve će biti u redu. Pozvaću te kad sve bude gotovo“ – Zevs je rekao, a ona ga je pogledala očiju punih suza.

„Oh, kako je dirljivo gledati kako se svako brine za tuđi život, a ne za svoj… Magično, zar ne?“ – Had se nasmejao.

Zevs klimnu glavom, dajući Heri znak da ode. Znala je da bi to mogao biti poslednji put da ga vidi, ali ga ipak posluša i istrča ka vratima, još jednom mu poslavši poljubac. Zevs se tada okrenuo ka svom bratu.

„Zašto si došao?“  - upitao ga je sa gnevom, dok mu se u ruci odmah pojavila munja.

Had je odmahnuo rukom.

„Polako, mali brate! Kakva nestrpljivost… Gde je bratski zagrljaj? Zar ne zaslužujem makar pozdrav?“

„Ti ništa ne zaslužuješ!“ - Zevsov bes bio je kao oluja pred izbijanjem. „Da li si ti kriv za haos na Zemlji?! Ubiću te ako si ti odgovoran za ovo!“

„Ne verujem da će se to dogoditi, brate“ – Had se nasmejao, a onda lagano ustao je i polako obišao sto. „Zar misliš da bih mogao istovremeno da širim strah među smrtnicima i da budem ovde pred tobom? Ti si, ipak, Kralj bogova! Zaslužuješ moju punu pažnju.“

„Ako nisi ti, ko onda napada Zemlju?“ - Zevs je opet osetio bol u grudima i zadrhtao.

Had se približio, lagano kružeći oko stola.

„Kako se osećaš, brate?“ Zevs se refleksno pomerio, držeći distancu. „Ostario si…“ -nastavio je Had, glasa gotovo nežnog, dok su mu oči sijale od zlobe. „Nekada ranije bio si moćan Bog. Niko nije mogao da ti se suprotstavi. Pobeđivao si u borbama i zavodio smrtnike, kao i mnoge bogove. Ali sada izgledaš kao starac. Ne zaslužuješ presto. Ali… imam rešenje“ – rekao je, a onda se zaustavio kod Zevsove stolice i oslonio ruke na naslon. „Predaj mi munju i poštedeću ti život. Obećavam...“ -glas mu je bio poput otrova. „Pustiću te da živiš sa svojim voljenim smrtnicima, dok ja vladam njima.“

Zevs je spustio pogled na munju u svojoj ruci.

„Ovog puta nema polubogova da te spasu. Ovog puta smo samo ti i ja“ - Had se nagnuo ka njemu. „Ne moramo da se borimo.“

Zevs je podigao pogled. Oči su mu sevnule.

„Nikada ti neću predati munju!!!“ - dreknuo je, grmeći.

Hadov osmeh se smrznu. Oči mu se smračiše.

„Pogrešan izbor, brate…“ – reče i raširi plašt iz čijih nabora izleteše dve furije – Megera i Tisifona, najmoćnije od svih. Bila su to stvorenja noćnih mora: krila šišmiša, kandže umesto prstiju, zmije koje su im se uvijale umesto kose.

Zevs je podigao ruku i munja je zagrmela kroz palatu. Bitka na Olimpu je počela.

Ovo je tek početak rata.

Dok svet tone u haos, pravi sukob tek počinje.

Pratite blog za nastavak priče.

Novi odlomci stižu svakog ponedeljka, a cela priča čeka vas u romanu Uzdizanje.