Mir na Olimpu nije trajao dugo | grčka mitologija, Zevs, epska fantastika, odlomak iz knjige, Uzdizanje, Olimp, bogovi, Posejdon

Šta se dešava u ovom delu priče

Dok se na Zemlji odvija haos koji ljudi ne mogu da objasne, na drugom kraju sveta, visoko iznad oblaka, na Olimpu, bogovi nastavljaju svoje večeri kao da se ništa ne dešava.

U ovom delu priče, radnja se premešta u Zevsovu palatu, gde se okupljaju najmoćniji bogovi. Sve deluje mirno i poznato – gotovo kao obična porodična večera. Ali taj privid mira neće dugo trajati.

Odlomak iz knjige

Olimpski bogovi sedeli su za gozbom, a sto se prelivao od obilja – pečenja, voća, zlatnih pehara punih vina i medovine, sve u slavu njihove božanske moći. Zevs, Hera i Demetra, iako tek nešto stariji od svoje dece, zračili su dostojanstvom, dok su mlađi bogovi, naročito Dionis, donosili haos i smeh u dvoranu. Dionis se nalivao vinom, rukama trpao meso u usta, dok su mu se braća i sestre smejali. Bilo je to nalik jednoj običnoj porodičnoj večeri, ali na način dostojan bogova. Čak je i orao, koji je često leteo pored Zevsa, sada kljucao meso koje mu je gospodar dobacio.

Večera se polako privodila kraju. Dionis, potpuno pijan, spavao je naslonjen na stolicu, dok su se Apolon i Ares zabavljali gađajući ga grožđem, takmičeći se ko će pogoditi u njegova otvorena usta. Sve se činilo kao još jedna obična olimpska noć, dok iznenada – bol.

Zevs se uhvati za grudi, osetivši nevidljivu silu kako mu probada srce. Ista bol pogodila je i Heru i Demetru. Strah je preplavio njihova tela, jer nijedno od njih nikada nije osetilo ništa slično. Njihova deca poskočila su sa stolica, prilazeći im zbunjeno, ne shvatajući šta se dešava. Dionis, u svom pijanstvu, jedva je razaznavao sopstvene ruke, a kamoli ono što se događalo pred njim. No, kako se bol iznenada pojavila, tako je i nestala. Deca su se povukla, nesigurna da li su bogovi zaista dobro.

„Kralju moj, šta je to bilo?“ upitala je Hera, hvatajući Zevsa za ruku.

„Ne znam...“ odgovorio je on zamišljeno. „Nikada ranije nisam osetio takav bol.“

Hermes priđe svojoj majci i zabrinuto je upita: „Majko, jesi li dobro?“

Hera klimnu glavom. „Hoću, sine. Ali molim te, odvedi brata u palatu na spavanje.“ Pokazala je na Dionisa, čija je glava sada ležala u tanjiru.

„Pomoći ću ti da ovog debeljka odnesemo.“ Hefest priđe i zajedno sa Hermesom podiže posrnulog Dionisa, pridržavajući ga pod miškama.

U tom trenutku, velika vrata palate se naglo otvoriše i u dvoranu zakorači Posejdon. Njegova pojava izazva trenutnu tišinu. Hermes i Hefest, zatečeni njegovim dolaskom, ispustiše Dionisa, koji ponovo pade licem u tanjir.

Posejdon, iako približnih godina kao Zevs, izgledao je sveže, snažno – gotovo besmrtno. Tamnoplavi oklop, sastavljen od sitnih metalnih pločica nalik ribljoj krljušti, presijavao se pod svetlošću baklji. Dugi plašt vukao se za njim, a u ruci je čvrsto držao svoj moćni trozubac. Njegovi teški koraci odzvanjali su dvoranom.

Čim ga je ugledala, Atinina svilena odora pretvorila se u boje rata – na njenom telu zasijao je bronzani oklop, na glavi joj se pojavila kaciga, dok su joj se u rukama stvorili koplje i štit na kojem se preslikavao lik Meduze. Pogledala ga je sa prezirom. Njen gnev prema njemu nikada nije splasnuo, ne nakon onoga što je učinio Meduzi u njenom hramu.

Ovo je samo deo priče… Dok bogovi pokušavaju da shvate šta se dešava, prava pretnja tek počinje da se otkriva.

Pratite blog za nove odlomke iz romana Uzdizanje. Knjiga je dostupna u prodaji na srpskom jeziku.